Praktičan seminarski rad se predaje profesoru u pisanoj i elektronskoj verziji. Rad se brani pred predmetnim nastavnikom. Broj bodova ostvaren na seminarskim radovima uračunava se u ukupan broj bodova pri polaganju ispita.

Tema seminarskog rada vezuje se za poslovni sistem u kome je kandidat zaposlen, ili za slobodno odabranu pilot fabriku-poslovni sistem. Temu zajednički utvrđuju kandidat i predmetni nastavnik.

Strukturu Praktičnog seminarskog rada čine:

• Naslovna stranica,
• Sadržaj,
• Popis slika i popis tabela,
• Sažetak
• Lista korišćenih simbola,
• Uvod,
• Opis rada,
• Zaključak,
• Literatura,
• Prilozi.

Naslovna stranica ima izgled prikazan na sledećoj slici:

Preuzimanje naslovne stranice seminarskog rada

Sadržaj rada sadrži popis svih naslova i podnaslova rada i stranicu na kojoj započinju.

Popis slika sadrži popis svih slika koje se nalaze u radu i stranicu na kojoj se nalaze. Popis tabela sadrži popis svih tabela koje se nalaze.

Lista korišćenih simbola sadrži popis svih simbola i njihovo značenje.

O sažetku

Sažetak zauzima značajno mesto u naučnom informacionom sistemu. Njegov sadržaj i naslov rada informišu zainteresovanu javnost o doprinosu i vrednostima rada. Piše se na srpskom i jednom stranom jeziku.

Sažetak se piše kratkim iskazima, kojim se formulišu glavni doprinosi uz naznaku postupaka kojima su izvedeni i dokazani. Sažetak treba da bude najviše 100 do 200 reči.

Sažetak se štampa pre uvoda, a na svetskim jezicima posle literature.

O uvodu

Autor u uvodu objašnjava razloge zbog kojih se rad piše. Pri tome se ukratko opisuje razvoj i stanje znanja konkretnog problema. Zatim se konstatuju činjenice ili relacije koje se moraju poznavati da bi se problem rešio. Takođe, može se naznačiti kojim će se metodama rešiti problem, i koje će se radne hipoteze koristiti.

Kasnijim upoređivanjem stanja utvrđenog u uvodu sa stanjem navedenim u zaključcima utvrđuju se konkretni doprinosi rada, ako to nije jasno prikazano u rezultatima istraživanja.

O opisu rada

Ovde koristimo termin opis rada umesto naslova nekoliko poglavlja konkretnog praktičnog seminarskog rada, čija je zajednička funkcija da opiše postupke, dokaze i njihove realizacije. Iz tog razloga nije moguće propisati ili preporučiti naslove poglavlja rada. Preporuka je da se uspostavi prirodan redosled tumačenja, da bi se tako materija bolje razumela. Rad se može voditi na spisku referenci. Slike i tabele obeležavati po redosledu pojavljivanja u radu. Svaka slika i tabela pored broja mora sadržati i odgovarajući naziv.

Kondenzovan stil pisanja je najčešće precizan i jasan, pa ga čitaoc više ceni. Postavlja se pitanje mere u obimu opisa rada. Naime, ako je rad preterano kratak može dovesti do toga da ga čitaoc ne razume. Zato je bolje poneku misao i ponoviti variranjem forme, nego u ime konciznosti, pisati nerazumljive rečenice.

Tuđi tekstovi, slike i tabele moraju biti posebno naznačeni kao citati. Pri tome forma citiranja može biti:

/3, str. 15/,

što znači da je tekst, slika, tabela ili drugo preuzeto iz literature pod rednim brojem 3. u Literaturi, a sa stranice 15.  preuzeti tekst staviti pod navodnike.

Izuzetno težak i komplikovan postupak treba izdvojiti i posebno izložiti u prilozima ili fusnotama, jer bi u osnovnom tekstu poremetio ritam izlaganja rada. Pri pisanju se obavezno pozvati na broj priloga.

O zaključcima

Zaključak rada treba da omogući i ubrza efekte rada. Zbog toga se u zaključcima utvrđuje stanje znanja o konkretnom problemu nakon izloženog rada. Upoređujući ovo stanje znanja sa onim prikazanim u uvodu rada konstatuje se priraštaj znanja, odnosno doprinosi rada. Preduslov za to je da se zaključci napišu jasno i pregledno. Ako se zaključci ne mogu napisati, najverovatnije da takav rad nema smisla tj. nema svrhe ni da se piše. Rad bez zaključaka ne obraća se čitaocima na pravi način.

O prilozima

Prilozi su najčešće nastavak ili dopuna rada. Pojavljuju se u različitim formama (dokazni materijal, izrađena tehnička i druga dokumentacija, ilustrativni prilozi, koji se mogu razmatrati, nedovršene ideje kao implikacija rada itd.). Sve to može biti sadržaj Priloga rada.